Naša kuća

Ponosno ti dajem alat

da me rastaviš na delove

Verujem ti -

nećeš ih zloupotrebiti

 

Zauzvrat, u međuvremenu,

gradim našu kuću

koja se greje na dodire

Dopuštaš mi

 

Mute se sva posrnula sećanja, 

makaze, nož od kažiprsta, 

posttrauma telesnosti

i nakon svega

 

Obućiću košulju koja ima rupe

na mestima gde su posekotine

neke zarasle, neke septične

nisi ih zloupotrebio

Verujem ti

 

Seliš se po trinaesti put

ovog puta sa mnom

Tražiš tanano uzemljenje -

Veruješ mi

 

Pakovaću krmače s tobom

popuniti ih alatom

ako treba i četrnaesti put -

Dopuštaš mi

 

jer tvoje srce je temelj

 

I nadam se, znaš

za nadstrešnicu jednog utočišta

koja od oluje štiti kalup tvog temena

utisnutog u moj grudni koš

Dopuštam ti –

 

veruješ mi

 

I uvek ćeš imati prozor

     ako poželiš da vidiš svet

i uvek ćeš imati sobu

     ako poželiš da spavaš

     samo sediš

     farbaš stolariju

     praviš večeru

     crtaš skicu novog sutra

i uvek ćeš imati vrata

     ako poželiš da odeš

     ako poželiš da se vratiš

     uvek ćeš imati gde

 

Jer moje srce je krov

tvoje temelj -

naša kuća.

Šta o dugoj kosi piše u sanovniku

Glava je izvorište pljuvačke

komeša se po jastuku -

ugrejanom od gustog vazduha

koji se razbacuje po sobi

Porodica jezera nastaje ispod glave 

iz dubine donjeg dela jezika -

Ni slatko ni gorko, tonem u san

 

Sanjam sebe s’ busenima kose -

Gusta je, vlasi krste ramena,

podšišana je iznad ušiju,

na potiljku se pretvara u putokaz -

strelu koja usmerava na lopatice

Isto kako me je moj muž šišao

i kako su moje iskrzale vlasi 

krasile laminat naše kuće.

 

U sanovniku je za dugu kosu pisalo:

novonastala snaga, stabilnost -

lepe stvari, podstrek za svakodnevicu

Paušalni horoskop iz žute štampe

možda predstavlja neki novi vid

davanja i uzimanja nade -

posthrišćanski

 

Isto tako ni slatko ni gorko, 

našao sam se u javnom prevozu

ledene vene i vreli potiljak

Nečija majka me je ispitivala gde se nalazi 

stanica koja staje kod Piramide

Čitao sam da su stari egipćani nosili perike, 

za razliku od mene u snovima

Posle je pričala o nasilju i stanju društva,

žena koja sedi paralelno svedoči

kako su zlostavljali njenu decu ali -

ispali su dobri, ona je divna majka

 

A na slušalicama mi ide muzika -

melanholični optimizam

Sećam se i zaboravljam stvarnost,

po svom izboru, ni slatko ni gorko

 

U sanovnicima ništa nije pisalo

o košmarima budnosti

ili na primer

O nadjastučnim imaginacijama

koje ne znače ništa, nemaju težinu -

ni slatke ni gorke

 

Sem onoga malo što se oseti

od zdravih krajeva kose

dok ljube ramena.

Parče

Novine su ipak samo papir,

posledica industrijske revolucije,

koje su iz zanata i istine

zapale u zastarelo

(Tri decenije kaskamo, da se razumemo)

Glas društva kojem nije jasna

sopstvena kolektivna trauma

To je apstraktan pojam

minsko polje umišljenosti

Šta se to tebe uopšte tiče

 

Tvoja briga je da sutra ujutru

na trpezarijski sto - da budemo precizni

(mada i šporet je dobro mesto) 

doneseš hleb upitne svežine

Da svaki ukućanin ima jedno parče

 

Koga se više i tiče,

kriza nadkulture i eksploatacija

Računaj da svakog meseca manje plaćaš struju

ako ne upališ televizor

Ionako se ne razlikuje od onog koji gori

i zuji kako ništa ne bi odzujao

 

Globalizam, izmetanje, individualizam

Besednici na visokim stolicama

zaboravljaju da nisu čak ni kazaljka,

a tek ne drveni vrat vremena

koji trune u antikvarnici

Kako se nekad lepo živelo

 

Komunizam, izvrtanje, kapitalizam,

kašasta masa zagasite boje

koja poprilično liči na izmet,

dele se kao Dobro jutro

A tvoja glava je u sistemima

koji uspešno izmiču

tuđoj stvarnosti

 

Nikada nisu razumeli tvoje potrebe

ili možda jesu ali previše šturo, životinjski -

statut srećnog života je vrlo jasan.

 

Tebi treba samo malo sunca,

makar parče,

koje znaš da je tvoje -

među napadima informacija

koje te nikada nisu interesovale

       A i što bi,

šta nas se to uopšte tiče?

     nas se to uopšte tiče?

     nas se to            tiče

     nas se                tiče

Kajgana + ovas

Ne postoji ništa lirski 

u onome što osećam

Dani se nižu sami od sebe -

Kajgana i ovas

 

Izdaju me pesničke slike,

nestaju pred mojim očima -

veličanstveni pergament

koji je živeo u fioci

postaje račun iz prodavnice

 

Ti si na far od mene,

dubina širokih svetala

obasjava svakodnevicu -

Kajgana i ovas

 

Ne mogu da pronađem

pesnički ritam na skali

od 9 do 5, od 1 do 9

Ima li larpurlartizma

u zdravstvenom osiguranju,

ili postupka oneobičavanja

u dobrom penzionom planu?

 

Kajgana i ovas

 

Mirim se sa sobom, većina ljudi samo živi -

A i koliko stan može da bude trošan 

ako je pun ljubavi?

 

Jednu ruku stavljam preko tvoje

drugu u džep, gužvam račun -

Nadživećemo ih sve zajedno,

kajgana i ovas.