Ponosno
ti dajem alat,
demontiraj me na delove:
Verujem ti –
U međuvremenu
gradim našu kuću –
greje se na dodire:
Dopuštaš mi
Mute se sva posrnula sećanja,
makaze, nož od kažiprsta,
posttrauma telesnosti
i nakon svega:
Obući ću rupičastu košulju
sa vidljivim mestima posekotina
Neke zarasle, neke septične
nisi ih zloupotrebio
Seliš se po trinaesti put,
ovog puta sa mnom
Tražiš tanano uzemljenje:
Veruješ mi
Pakovaćemo alat u krmače
ako treba i četrnaesti put –
Jer tvoje srce je temelj
Nadstrešnica jednog utočišta
štiti od oluje kalup tvog temena
utisnutog u moj grudni koš:
Dopuštam ti –
I uvek ćeš imati prozor
ako poželiš da vidiš svet
i uvek sobu
ako poželiš da spavaš
sediš
praviš večeru
crtaš skicu novog života
i uvek vrata
ako te zove plavi autobus –
ako nema slobodnih sedišta
uvek će se klatiti
pletena stolica
u trpezariji
U srcu
naše kuće.
demontiraj me na delove:
Verujem ti –
U međuvremenu
gradim našu kuću –
greje se na dodire:
Dopuštaš mi
Mute se sva posrnula sećanja,
makaze, nož od kažiprsta,
posttrauma telesnosti
i nakon svega:
Obući ću rupičastu košulju
sa vidljivim mestima posekotina
Neke zarasle, neke septične
nisi ih zloupotrebio
Seliš se po trinaesti put,
ovog puta sa mnom
Tražiš tanano uzemljenje:
Veruješ mi
Pakovaćemo alat u krmače
ako treba i četrnaesti put –
Jer tvoje srce je temelj
Nadstrešnica jednog utočišta
štiti od oluje kalup tvog temena
utisnutog u moj grudni koš:
Dopuštam ti –
I uvek ćeš imati prozor
ako poželiš da vidiš svet
i uvek sobu
ako poželiš da spavaš
sediš
praviš večeru
crtaš skicu novog života
i uvek vrata
ako te zove plavi autobus –
ako nema slobodnih sedišta
uvek će se klatiti
pletena stolica
u trpezariji
U srcu
naše kuće.