Štrudlica

Otac me je doneo nenajavljeno
čudom, nije voleo da se mazi ranije
sa tuđim psima ili da ide u azile –
Dobio je poziv iz babine kuhinje
gde vreme teče vertikalno.
 
Čuvao si me kao prstohvat maka
ostavljen na hartiji posle bitke štrudli,
potom napravio baldahinu od peškira
kako bih mogao da spavam blizu tebe –
na podu ispod noćnog stočića.
 
Nisam znao za trikove ni šta su nagrade,
zarađene kao posledica mirnog sedenja –
Tokom ručka si mi krišom davao
pileću kožuru koja nije bila reš pečena
ili žile u suživotu sa salvetnom pljuvačkom.
 
Došlo je vreme da živim u dvorištu,
više nisam štene koje šarmira saplitanjem
ili zubnim rezbarenjem papuča za baštu –
Sada moram da čuvam dvorište
i jedem hranu iz neoprane činije.