Digitalni Misisipi

Beskrajne neprilike i reklame,
na prstima raste produžetak –
postmoderni egzoskelet.
 
Njegov povratak u rodno vrelo
je momentalno onemogućeno
globalnom nestašicom dopamina.
 
Miluj brze tokove Misisipija –
tako da nemaš vremena
ni za šta osim autoerotizma.
 
Ozračeno truplo završava nerve,
preostala opipljivost je samo gratis –
usled nekorišćenja, uređaj će se ugasiti.

Feng shui

Ispod konzolnog stola, prsten
svetlosti na praznoj korpi za veš –
Ne stoji na svom mestu.
 
Odeća iz korpe je razbacana
po različitim delovima sobe i sebe
suprotno postavljam po feng šuiju:
 
Gde u sobi postojim najsmislenije?
Nekoliko dana se zaređalo,
prsten svetlosti sija pohabano.
 
Nekoliko dana se zaređalo kako
veš mašina vrti samo promaju –
Sumnjam u sopstveno mesto ovde.

Štrudlica

Otac me je doneo nenajavljeno
čudom, nije voleo da se mazi ranije
sa tuđim psima ili da ide u azile –
Dobio je poziv iz babine kuhinje
gde vreme teče vertikalno.
 
Čuvao si me kao prstohvat maka
ostavljen na hartiji posle bitke štrudli,
potom napravio baldahinu od peškira
kako bih mogao da spavam blizu tebe –
na podu ispod noćnog stočića.
 
Nisam znao za trikove ni šta su nagrade,
zarađene kao posledica mirnog sedenja –
Tokom ručka si mi krišom davao
pileću kožuru koja nije bila reš pečena
ili žile u suživotu sa salvetnom pljuvačkom.
 
Došlo je vreme da živim u dvorištu,
više nisam štene koje šarmira saplitanjem
ili zubnim rezbarenjem papuča za baštu –
Sada moram da čuvam dvorište
i jedem hranu iz neoprane činije.

Puževi plaču protein

Sveže salate su okućnica
puževa pobeglih iz sebe –
Proteranih jer nisu delikates.
 
Pod švajcarskim nožem
polako mi skidaju kožu;
Oblače u zemičku,
čupaju iz doma –
Lukovi luka dozivaju suze.
 
Kada popiješ koju čašu više,
setiš se da se ustima
pored ispijanja i psovanja – i jede.
Dopusti mi da protutnjim
kroz tvoju utrobu –
U njoj ostavim sluz,
kao svežu kišnicu.
 
Sa svojim prijateljima golaćima,
u stomaku lijem proteinske suze –
Dopuštam nebu da se cedi
nad mojim antenama.

Isto pitanje

Ponosan sam,
zamalo nezavisan –
samofinasirajući ekosistem.
 
Bez obzira,
ne izostavljam pitanje:
Da li da operem i kosu?
 
Staviću šampon
protiv opadanja pramenova
dok se teme kruni –
Molim te, izmasiraj mi potiljak
(stvoren za tvoju ključnu kost)
tako pretapajući ekosisteme –
Dok te sutra ne pitam, ponovo:
Da li da operem i kosu?
 
Kao dete sam odgovor
na isto pitanje,
tražio od majke.

Lumen

Zapovedaš putanjama planeta
(asteroida, kometa, plutoida)
Kosom zauzdavaš konje

nebeskih tela

One krote i Saturnovo prstenje
(tajno, nadnebesko, bespočetno)
Dovoziš ih i spuštaš nečujno

na domali prst.
 
Ispod noktiju mi cveta grafit
(crn, skotan, nezapisan)
Moja višegodišnja grickalica
u opisivanju svetlećih krugova.
 
Tvoj jezik je od đubriva
(plodan, večan, prodoran)
Pretvaraš me u voćnjak sa istim
rajskim voćkama –
 
Nežno skidaš pokrivač
(težak, vlažan, zvezdošrašen)
Tunel polako nestaje
u čistu i toplu svetlost.

Preludijum

Predletnji proleteri
čekaju me
Uvek širom
otvorenih krošnji,
Usta punih
analgetika i antiseptika,
razasutog polena
procvetalih ambrozija
 
I svi u glas govore
kako neću umreti
od lajmske bolesti,
a ni od ljubavi.