Šta bi rekli da nas ovakve vide danas?
Pod zastavom svoje domovine kao
i pod istom kada se obrne,
oprezno krijem ljubav.
Sveta oralna tradicija moje monogamije.
Belomastilni zakoni,
najmodrije misli,
pocrvenele beonjače.
Reke od višanja,
plavetnilo pakla,
umorne bele šake.
Mi ni ne znamo svoje prave čuvare.
Čuli smo za anđele iz Amerike
i kako u San Francisku srećno stare.
Mirno čekajući njihove prilike.
U plovidbi, u plamenu, Jovanka je Ofeliji pravila venčiće.
Iz žabokrečine viri žaoka nežnosti.
Kao što sam ti kroz živu ogradu
slao laskavosti i latice.
Oprezno krijem ljubav.
Sa kolena na koleno, pa koitusna koješta.
Pokradena istorija,
najbleđi poslužavnik,
žar ptica iza krsta.
Udavljeni boje neba,
krajtunelska svetlost,
Rihthofenove letelice.
Mi ni ne znamo svoje prave čuvare.
Čuli smo za anđele iz Amerike
i kako u San Francisku srećno stare.
Večno stvarajući njihove prilike.
Pentagram postojanja u pustoši samoprepuštenosti,
pa potkožne pakosti u potrazi za punopravljem.
Zauvek boreći se za te prilike.
Naučiću kako se zajedno stari.
Bićemo k’o anđeli iz Amerike
i postaćemo sami svoji čuvari.