Frida Kalo spava iza police nepročitanih knjiga

Moje papuče 
su brodovi.
Usporeno plove 
ka dalekom istoku,
u bliskoj nadi 
da će naći bisere.
 
Slobodnih stopala, 
molio sam
da me usidriš 
čvrsto među jastuke.
Napokon sam dobio 
ono što sam poželeo?
 
Dok Frida Kalo

spava iza police
nepročitanih knjiga,
već iskrckana
armija mojih prstiju
maršira po ekranu.
 
Svakako
(potpuno sigurno) 
polako
postaju besmislene 
ove usamljene
okokrevetne neaktivnosti.