Grli
nas zavesa od neonskih dodira,
isijava svetlost i odbija se o izgaženo staklo.
Svet je nalik istopljenoj kocki leda, zamagljen u dimu,
Tu se najlakše može pogrešiti, ili izgubiti,
U plavim, crvenim, ili zelenim odblescima.
Grad bi bio lakši za celu jednu državu,
ako te ne bi bilo ovde.
Znojava tela krhko se sudaraju, i ona nalik izgaženom staklu,
Dok telesnim sokovima pune
prazne čaše u ćoškovima,
po uzvišenim zakonima što će nas nadživeti.
Bol nesazrelog srca ume da bude najteža!
Nepredvidljivog kao preteća kometa,
Promenjena koža posle svake proživljene noći:
To su bili samo neki propušteni pozivi, beznačajni –
Grli nas zavesa od neonskih dodira.
Svedok sam svemu. Nemam ništa s tim,
ali nekad rukama neobeleženih dodirom
postajem saučesnik u noći, sve dok jednom
plavim, crvenim, ili zelenim odbleskom
ne uspem da pregrizem mrak.
Nisam normalan.
Nisam normalan,
nisam,
Zato me
baš ništa
ne pitaj.
isijava svetlost i odbija se o izgaženo staklo.
Svet je nalik istopljenoj kocki leda, zamagljen u dimu,
Tu se najlakše može pogrešiti, ili izgubiti,
U plavim, crvenim, ili zelenim odblescima.
Grad bi bio lakši za celu jednu državu,
ako te ne bi bilo ovde.
Znojava tela krhko se sudaraju, i ona nalik izgaženom staklu,
Dok telesnim sokovima pune
prazne čaše u ćoškovima,
po uzvišenim zakonima što će nas nadživeti.
Bol nesazrelog srca ume da bude najteža!
Nepredvidljivog kao preteća kometa,
Promenjena koža posle svake proživljene noći:
To su bili samo neki propušteni pozivi, beznačajni –
Grli nas zavesa od neonskih dodira.
Svedok sam svemu. Nemam ništa s tim,
ali nekad rukama neobeleženih dodirom
postajem saučesnik u noći, sve dok jednom
plavim, crvenim, ili zelenim odbleskom
ne uspem da pregrizem mrak.
Nisam normalan.
Nisam normalan,
nisam,
Zato me
baš ništa
ne pitaj.