Naivna muzika

Spasiti svet je spasiti sebe.
Noći umeju da nadžive upaljenu vatru,
dok nam prepelično pucketaju iz obližnje krošnje.
Ipak, taj mrak neće pojesti sve požare,
Nezasite plamenove najlakše je sprečiti
milostivim betonom –
 
Ne vredi lupati glavom o ivičnjak
sada, kada smo ponovo u gradu.
Uhvati me za ruku, odvešću te kući.
Možda će nam od svega ostati

kad porastem biću...

Možda ćemo i tada razumeti samo naivnu muziku.
Ništa neće biti kao sada

dok smo još pucketave grane u požaru

Ali vremenom se svaki cvet vrati kući,
Ispruži ka suncu.