Nisam siguran kako hoću da živim
Ali verujem u put od mekanih linija,
recitovanje laganih krilatica,
posle dvadeset godina u oblacima -
Imam razumevanje prema njima
Zagledan u kožu prolaznika
koja trpi sporu gravitaciju,
zamišljam sebe potpuno golog,
poprskanog mlazom fontane -
Ptica hodalica u suvom centru grada
Nagledaj se mog tela -
Ako zatvoriš jedno oko
možda uspeš da vidiš
prageneracijsku zaostavštinu,
koja je izgubila bitku
sa sporom gravitacijom
Dok mi iz ušiju i dalje vire krila
čitava i u nezatrovanoj snazi
(a ne po koje zalutalo pero)
pridružiću se onome što je iznad -
isto onako kako je i ispod mene
Ali spora gravitacija otima ljupkost,
iz osećanja i milosti i samilosti
Potrebna je pouzdanost discipline
da se prepustiš plakanju u javnom prevozu,
zagledan u kožu prolaznika
Nisam siguran od čega ću da živim,
da li ću praktikovati sve što sam naučio
posle dvadeset i kusur godina u oblacima,
Nisam siguran da znam kako da živim
ali znam da ću umreti kao pesnik,
kao ptica.